![](\"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-content\/uploads\/Screenshot_1-5-745x450-1-e1774256320311.png\")
<\/p>\n<\/p>\n
Sada, 22 godine nakon martovskih nereda i u svetlu sagledavanja doga\u0111aja poslednjih godina, kao \u0161to su teroristi\u010dki napad u Banjskoj, napad u Ibar-Lepencu i hvatanje \u0161pijunske mre\u017ee povezane sa BIA na Kosovu, martovski neredi dobijaju jasnije politi\u010dko i strate\u0161ko zna\u010denje. \u010cini se da su doga\u0111aji dio logike u kojoj se sigurnosna kriza, infiltracija i destabilizacija koriste da bi se sjever Kosova osporio, a dr\u017eavljanstvo Kosova nepotpuno.<\/p>\n
Infrastruktura i ilegalna kontrola sjevera (2000\u20132004)<\/p>\n
Nakon rata na Kosovu, situacija je bila ne samo tranzicijom, ve\u0107 i uspostavljanjem institucionalne misije. uspostavljanje paralelne realnosti od strane nelegalnih struktura Srba u srpskim enklavama, posebno na severu Kosova. Izve\u0161taji me\u0111unarodnih organizacija, uklju\u010duju\u0107i Me\u0111unarodnu kriznu grupu (ICG), jasno su opisali ove pojave i stoga su 2002. godine razjasnili uticaj i finansiranje Srbije za podelu Kosova.<\/p>\n
Ova grupa je eksplicitno zahtevala pritisak na Beograd da prekine podr\u0161ku paralelnim strukturama severno od Mitrovice. U izvje\u0161taju je nagla\u0161ena infiltracija Beograda na Kosovo i finansiranje paralelnih struktura, uklju\u010duju\u0107i grupu “\u010cuvari mosta” u centru. U izve\u0161taju se navodi da je finansiranje direktno obezbedilo Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije (MUP) i predstavlja kr\u0161enje Rezolucije UN 1244. U istom izve\u0161taju je istaknuta i \u010dinjenica da je Me\u0111unarodnoj misiji Ujedinjenih nacija (UNMIK) u to vreme bilo te\u0161ko da uspostavi svoj autoritet preko Ibra, zbog prisustva paralelnih srpskih institucija koje je Srbija tra\u017eila da finansijsku pomo\u0107 finansiraju od Srbije<\/p>\n
ICG. prestanak podr\u0161ke za paralelne strukture. Tako\u0111e, predlo\u017eeno je da se Srbiji, zbog ovih postupaka, uskrati \u010dlanstvo u Savetu Evrope, u Partnerstvu za mir sa NATO-om i u sporazumima sa EU. Analiti\u010dari izvje\u0161taja su tvrdili da Beograd ne\u0107e sara\u0111ivati \u200b\u200bu tom pogledu bez ozbiljnog me\u0111unarodnog pritiska, jednakog onome \u0161to je kori\u0161teno za osiguranje saradnje sa Ha\u0161kim tribunalom, jer je politi\u010dka stabilnost na Kosovu bila ugro\u017eena.<\/p>\n
U ovom izvje\u0161taju su detaljno analizirani tada\u0161nji napori Srbije da podijeli i kantonizira Kosovo, identificiraju\u0107i to kao strategiju Beograda i kontrolu statusa Kosova za kona\u010dan status sjevera. U izve\u0161taju se navodi da je Mitrovica de facto podeljena i da je cilj Beograda kona\u010dna podela pokrajine. Plan kantonizacije, koji je predlo\u017eio Beograd, imao je za cilj formalnu geografsku podelu kroz sistem “samouprave”, gde bi, prema ovom planu, Srbi kontrolisali 30% teritorije Kosova, podeljene na pet kantona. U stvari, predlog je bio da se podeli po modelu Bosne i da se stvore “entiteti”.<\/p>\n
Srbi koji su tu ideju najvi\u0161e gurali bili su od Vlade Srbije do onih sa polo\u017eajima na Kosovu. Lista je po\u010dela sa Vojslavom Ko\u0161tunicom, tada\u0161njim premijerom; Neboj\u0161a \u010covi\u0107, potpredsednik Vlade Srbije i rukovodilac Koordinacionog centra za Kosovo; Branislav Krrsti\u010d, zamjenik direktora Koordinacionog centra i autor spisa na kojima su zasnovani \u010covi\u0107evi prijedlozi kantonizacije; Oliver Ivanovi\u0107, tada \u010dlan koalicije “POVRATAK”; Marko Jak\u0161i\u0107, potpredsednik DSS-a i radikalni lider na severu; kao i Milan Ivanovi\u0107, predsedavaju\u0107i Srpskog nacionalnog ve\u0107a severnog Kosova, koji je zajedno sa Jak\u0161i\u0107em izbegavao saradnju sa UNMIK-om i tra\u017eio odvajanje, itd. Uvek je cilj bio da se poka\u017ee da multietni\u010dnost ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n
U to vreme, ICG je izvestio da je Beograd samo u prvih 20. 20. 2011. godine na Kosovo ulio preko 50 miliona evra. Prema novinarima, Svetska banka je morala da obustavi pomo\u0107 bud\u017eetu Srbije, jer je novac ove banke indirektno zavr\u0161io finansiranje paralelnih struktura.<\/p>\n
Koliko su one bile mo\u0107ne i neprikosnovene. ove paralelne strukture pokazuje \u010dinjenica da je u tu\u010di bande Slavoljuba Jovi\u0107a \u201ePagija\u201c, pripadnika Stra\u017ee mosta, sa policajcima UNMIK-a, od njih povre\u0111eno 26 policajaca.<\/p>\n
Sve je to predstavljalo strukturnu provokaciju i stvaranje situacija koje su dovele do podele kosovske strukture, deset grupa koje su kroz parasisteme odr\u017eale situaciju podele Kosova, kroz parasisteme. sukobi, barikade na putu, sukobi na mostovima, itd.<\/p>\n
Martovske nemire 2004. i indicije o ume\u0161anosti Srbije<\/p>\n
\u010cak i drugi izve\u0161taji tog vremena nagla\u0161avali su element tendencija Srbije ka kantonizaciji Kosova ili njegovoj podeli. U izve\u0161taju “Hjuman rajts vo\u010da” o martovskim nemirima 2004. godine ocenjeno je da je na albanskoj strani velika zabrinutost zbog uspostavljanja “paralelnih institucija” iz Beograda. Strah je, kako se navodi u izve\u0161taju, poja\u010dao i neuspeh UNMIK-a da ospori ove strukture, \u0161to je omogu\u0107ilo Beogradu da kantonizaciju Kosova u\u010dini zavr\u0161enim \u010dinom.<\/p>\n
Tako\u0111e, u istom izve\u0161taju se spominju i \u010cuvari mosta kao grupa u kojoj je nasilje bilo po\u010detna ta\u010dka u svakom slu\u010daju, a kao mesto njihovog okupljanja identifikovan je kafi\u0107 “Dol\u010de Vita”, koji se nalazio u blizini njegovog mosta u Neboj<\/p>\n
u. intervjue, ispri\u010dao o tajnoj vojnoj operaciji koju su srpske snage izvele u ime za\u0161tite manastira Gra\u010danica tokom martovskih nemira. On je naveo da su zajedno sa grupom uglavnom padobranaca i policajaca civilnim vozilom pre\u0161li granicu i bili stacionirani unutar crkve. On je dalje dodao da je kontaktirao komandanta KFOR-a da se sastanu. Ovaj mu je rekao da ne mo\u017ee da ga do\u010deka zbog udaljenosti, ali kada ga je \u010covi\u0107 obavestio da je ve\u0107 u Bitolju i da je stigao oko 09 \u010dasova ujutru, to je iznenadilo komandanta Kfora. Ova \u010covi\u0107eva izjava pokazuje da je Srbija unapred znala \u0161ta se o\u010dekuje na Kosovu.<\/p>\n
Politi\u010dko iskori\u0161tavanje nemira i unapre\u0111enje planova za podelu<\/p>\n
U izve\u0161taju Boruta Grgi\u0107a i Jane Urh, za etni\u010dku podelu isti\u010de se prezentacija plana Beograda, predstavljenog u aprilu 2004. godine, neposredno posle martovskih nemira. Cilj je bio in\u017eenjersko razdvajanje kroz decentralizaciju vlasti na etni\u010dkoj osnovi, sa autonomnim regionima koji su doveli do razdvajanja.<\/p>\n
Drugi izve\u0161taj, koji sadr\u017ei mnoge analize nekoliko autora, obja\u0161njavao je istu stvar: kako je Beograd te\u017eio podeli Kosova. Tim Judah je tvrdio da je plan Beograda predvi\u0111ao stvaranje pet autonomnih srpskih okruga koji bi \u010dinili “Autonomnu srpsku zajednicu Kosovo i Metohija”. Janusz Bugajski je tako\u0111e tvrdio da je plan za “etno-teritorijalnu decentralizaciju” rani poku\u0161aj podele Kosova. Bugajski je tada \u010dak upozorio da za Kosovo ne postoji tre\u0107i put izme\u0111u zavisnosti i nezavisnosti i da ka\u0161njenja u odre\u0111ivanju statusa ohrabruju radikale i secesionisti\u010dke planove.<\/p>\n
Ove nemire je Beograd sna\u017eno iskoristio protiv pomeranja Kosova ka kona\u010dnom statusu, tvrde\u0107i da je multietni\u010dka uprava neodr\u017eiva i da je za pomeranje kosovskog marta krenuo napred u martu. nemiri.<\/p>\n
Neboj\u0161a \u010covi\u0107 je 25. avgusta 2005. godine razre\u0161en du\u017enosti zbog \u010destih sukoba sa Ko\u0161tunicom, koji je u to vreme bio na funkciji premijera. \u010covi\u0107 je optu\u017eio Vladu da nema jasnu strategiju za Kosovo i da blokira njegove inicijative. Dok su, s druge strane, njegovu smenu pratile ozbiljne optu\u017ebe o zloupotrebi dr\u017eavnih sredstava namenjenih Srbima na Kosovu, koja su javno bila namenjena uglavnom za izgradnju nikad zavr\u0161enih ku\u0107a. Ove javne optu\u017ebe zasenjuju njihovu neuspelu upotrebu u martovskim neredima.<\/p>\n
\u010covi\u0107a je tada zamenila Sanda Ra\u0161kovi\u0107-Ivi\u0107, koja je bila bli\u017ea Ko\u0161tunici.<\/p>\n
Kontinuitet strategije: od marta 2004. do danas<\/p>\n
Sada, 22 godine nakon martovskih nereda i u svetlu poslednjih godina teroristi\u010dkog napada, osvrt na napade na Banjska terorista. Ib\u00ebr-Lepenc i hvatanje \u0161pijunske mre\u017ee povezane sa BIA na Kosovu, martovski neredi dobijaju jasnije politi\u010dko i strate\u0161ko zna\u010denje. Doga\u0111aji izgledaju kao deo logike u kojoj se bezbednosna kriza, infiltracija i destabilizacija koriste da se sever Kosova odr\u017ei spornim, kosovsko dr\u017eavljanstvo nepotpuno i da se spre\u010di njegova puna konsolidacija. Stoga se mart 2004. predstavlja kao provokacija i podstrek u cilju stvaranja ambijenta u kojem se pokazalo da multietni\u010dnost ne funkcioni\u0161e i da podela Kosova ili njegovo tretiranje kao nedovr\u0161eno pitanje ostaje politi\u010dka opcija. Gledano iz hronolo\u0161ke perspektive, od doga\u0111aja pre marta 2004. godine, onih posle i do danas, podrazumeva se da postoji stabilna strategija usmerena na realizaciju planova Srbije o podeli Kosova, koja se tokom godina menjala u oblicima i modelima delovanja, ali ne i u ciljevima. Upravo u tom smislu, krize se ne pojavljuju samo kao epizode nasilja, ve\u0107 i kao oru\u0111e za proizvodnju politi\u010dkih posledica i guranje napred ciljeva koje Srbija nije uspela da postigne direktnim sredstvima. Transdisciplinarnost u analizi ovih doga\u0111aja nudi pregled koji otklanja propagandu i stavlja fokus na \u010dinjenice.<\/p>\n
*Profesor na koled\u017eu “Universum” i vanjski suradnik na ISLH “OCTOPUS”<\/p>\n
Koristimo kola\u010di\u0107e za pobolj\u0161anje iskustva i prikazivanje reklama (Google AdSense).
\n Klikom na “Prihvati”, pristajete na kori\u0161tenje kola\u010di\u0107a u skladu sa
\n Politika privatnosti
\n i
\n Politika kola\u010di\u0107a.
\n Nepotrebne kola\u010di\u0107e mo\u017eete odbiti klikom na “Odbij”.<\/p>\n
Izvor: prizrenpost<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sada, 22 godine nakon martovskih nereda i u svetlu sagledavanja doga\u0111aja poslednjih godina, kao \u0161to su teroristi\u010dki napad u Banjskoj, napad u Ibar-Lepencu i hvatanje \u0161pijunske mre\u017ee povezane sa BIA na Kosovu, martovski neredi dobijaju jasnije politi\u010dko i strate\u0161ko zna\u010denje. \u010cini se da su doga\u0111aji dio logike u kojoj se sigurnosna kriza, infiltracija i destabilizacija […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24894,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-24893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-gledista"],"views":24,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24893","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24893"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24893\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24895,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24893\/revisions\/24895"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24894"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24893"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24893"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24893"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}