![](\"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-content\/uploads\/293136-yqRYiGKCOl1-1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Danas je razlika sa situacijom izme\u0111u Kosova i Srbije u tome \u0161to bi promena granice koja se razmatra bila dogovorena i stoga mirna promena. Promene konsenzusa su u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, a takva promena je postignuta i na drugim mestima, kao \u0161to je raspad \u010cehoslova\u010dke na dve dr\u017eave: \u010ce\u0161ku i Slova\u010dku 1993. godine. Konsenzusne promene granica su tako\u0111e diskutovane (ali bezuspe\u0161no) na konferenciji o Jugoslaviji 1991. godine.<\/p>\n
Dok se problemom promene severne granice Kosova mo\u017ee re\u0161iti problem raspadanja severne Srbije.<\/p>\n
Ibar, a kao i Albanci u Pre\u0161evskoj dolini, postoji mogu\u0107nost da izazove migraciju manjina iz ovih delova Kosova i Srbije, jer ne bi \u017eeleli da \u017eive pod vla\u0161\u0107u stranog suvereniteta. Oni koji su ostali sigurno bi se osje\u0107ali ranjivije. Dakle, potencijal daljeg sukoba bi se smanjio ukoliko bi se kosovske i srpske vlasti obavezale na preduzimanje mera za za\u0161titu prava i promovisanje interesa ovih manjina, iako su dosada\u0161nji rezultati po tom pitanju pome\u0161ani.<\/p>\n
Postoje razli\u010dita mi\u0161ljenja da bi takva ideja o promeni granica mogla da otvori ‘Pandorinu kutiju’ i da ima posledice u \u010ditavom regionu. Me\u0111utim, dvojica predsjednika su naglasila da \u0107e, ukoliko ne postignu dogovor, posljedice za obje zemlje biti nepovratne. Po va\u0161em mi\u0161ljenju, koji je put kojim treba i\u0107i u ovom novom ‘zamahu’ za regiju?<\/p>\n
Richard Caplan: Bilo je zabrinutosti da bi promjena granica u regiji mogla otvoriti ‘Pandorinu kutiju’. Nespremnost da se priznaju dr\u017eave nastale iz biv\u0161e Jugoslavije u\u010dinjena je upravo iz tog razloga. “Ono \u0161to smo uradili sa Jugoslavijom mo\u017ee se primeniti u drugim slu\u010dajevima”, rekao je 1991. francuski ministar inostranih poslova Roland Dumas. Me\u0111utim, jo\u0161 uvek je te\u0161ko re\u0107i da je priznanje novih dr\u017eava imalo uticaja u drugim slu\u010dajevima. Raspadom dr\u017eava posvuda (Sovjetski Savez, \u010cehoslova\u010dka) vi\u0161e je dominirala unutra\u0161nja logika nego perspektiva priznanja.<\/p>\n
Sli\u010dne zabrinutosti uo\u010dene su i kod jednostranog progla\u0161enja nezavisnosti Kosova 2008. Me\u0111unarodne vlasti su bile posebno zabrinute zbog posljedica koje ono mo\u017ee imati na bosanske Srbe. Me\u0111utim, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, me\u0111unarodne vlasti su se potrudile da istaknu razlike izme\u0111u ova dva slu\u010daja, rekav\u0161i da bi garantovanje nezavisnosti za Republiku Srpsku predstavljalo etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje, na osnovu \u010dega su Srbi dominirali regionom, i da bi kao takvo bilo neprihvatljivo. \u0161iroko rasprostranjena u politi\u010dkom rukovodstvu i op\u0161toj populaciji na Kosovu iu Srbiji. Jo\u0161 uvijek nije jasno postoji li takva podr\u0161ka u obje zemlje, ali je vi\u0161e nego jasno da je nema ni u Bosni i Hercegovini ni u Makedoniji.<\/p>\n
Ako se promjena granica postigne sporazumno, to bi omogu\u0107ilo Srbiji i Kosovu normalizaciju odnosa. Normalizacija odnosa omogu\u0107ila bi Srbiji i Kosovu da napreduju na putu evropskih integracija.<\/p>\n
Suprotna alternativa preti nastavkom diplomatskog napu\u0161tanja, \u010dime bi Kosovo ostalo bez priznanja velikog broja zemalja, uklju\u010duju\u0107i pet dr\u017eava Evropske unije. Istovremeno, to bi mu ostavilo napore za integraciju severa Kosova. Ne treba potcenjivati \u200b\u200bposledice odlaganja rokova.<\/p>\n
Savetnik za nacionalnu bezbednost ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa D\u017eon Bolton rekao je da Sjedinjene Dr\u017eave ne isklju\u010duju korekciju granica izme\u0111u Kosova i Srbije, ako se strane o tome dogovore. S druge strane, Njema\u010dka i Velika Britanija su nesklone ovoj ideji. Kako komentirate ovu situaciju?<\/p>\n
Richard Caplan: Nije iznena\u0111uju\u0107e da su Sjedinjene Dr\u017eave ‘agnosti\u010dne’ u pogledu promjene granica ba\u0161 u ovom slu\u010daju. O\u010dekuje se da \u0107e pozdraviti sporazum koji vodi ka pobolj\u0161anju odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije. Tako\u0111er, nije iznena\u0111uju\u0107e da su Njema\u010dka i Velika Britanija, zajedno s nekoliko evropskih dr\u017eava, pokazale manje entuzijazma za ovu inicijativu, jer strahuju od efekata koje bi predlo\u017eena promjena granica mogla imati, uprkos specifi\u010dnom i sporazumnom na\u010dinu na koji se te promjene mogu posti\u0107i. zajednice. “Pomicanje granica ne\u0107e popraviti podjele, ve\u0107 \u0107e ih produbiti”, upozorili su Carld Bild, Paddy Ashdown i Christian Scharz-Schilling, tri visoka predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.<\/p>\n
Ovo je prvi put da ove dvije balkanske zemlje predla\u017eu rje\u0161enja za probleme, dok su im kroz historiju rje\u0161enja nudili drugi me\u0111unarodni akteri. Kako me\u0111unarodna zajednica mo\u017ee upravljati ovom situacijom u ovoj eri, kada imamo uzavrele tenzije u mnogim regijama svijeta. Mogu li postojati sli\u010dni prijedlozi za rje\u0161avanje problema iz drugih zemalja?<\/p>\n
Richard Caplan: Vrlo je va\u017eno naglasiti da ovo rje\u0161enje dolazi od lokalnog rukovodstva, a ne kao rezultat me\u0111unarodne diplomatije. Pregovara\u010dka regulacija granica mo\u017ee biti osnova za rje\u0161avanje sukoba bilo gdje, kao \u0161to je bio slu\u010daj (ne bez problema) Etiopije i Eritreje i Sudana sa Ju\u017enim Sudanom. Vrlo je rijetko da neka dr\u017eava ima volju da se odrekne suvereniteta dijela teritorije. Somaliland, sjeverno od Somalije, koji je od 1991. nezavisan u svemu osim po imenu, dokaz je koliko je takvo rje\u0161enje te\u0161ko.\/REL<\/p>\n
Izvor: prizrenpost<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas je razlika sa situacijom izme\u0111u Kosova i Srbije u tome \u0161to bi promena granice koja se razmatra bila dogovorena i stoga mirna promena. Promene konsenzusa su u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, a takva promena je postignuta i na drugim mestima, kao \u0161to je raspad \u010cehoslova\u010dke na dve dr\u017eave: \u010ce\u0161ku i Slova\u010dku 1993. godine. Konsenzusne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3740,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-3739","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui"],"views":36,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3739","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3739"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3739\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3741,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3739\/revisions\/3741"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3740"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3739"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3739"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3739"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}