![](\"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-content\/uploads\/Thaqi-vucic-1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Sastanak Merkelove i predsednika Makrona sa predsednicima Ta\u010dijem, Vu\u010di\u0107em i balkanskim liderima od 29. aprila u Berlinu ekspert Johanna Deimel vidi kao signal Va\u0161ingtonu i Briselu: Nema promene granica na Balkanu.<\/p>\n
29. aprila, predsednik Ha\u0161im Ta\u010di, predsednik Srbije, Aleksandar Vu\u010di\u0107 i lideri sa Balkana Merkel i predsednice Francuske Emme Merkel, sasta\u0107e se u Berlinu. Za\u0161to je iznenada sazvan ovaj sastanak?<\/p>\n
Johanna Deimel: Nema\u010dka je jedna od onih zemalja EU koje su jasno izrazile svoje protivljenje Vu\u010di\u0107evom i Ta\u010dijevom predlogu promene granica. Raseljavanja u vezi sa ovim predstavljaju veliki politi\u010dki bezbednosni rizik ne samo za Kosovo, ve\u0107 i za ceo region Balkana. O\u010digledno je dala jasna kritika i zabrinutost koja je stigla iz Berlina i poznatih me\u0111unarodnih li\u010dnosti i stru\u010dnjaka za Balkan.<\/p>\n
Treba li imati velika o\u010dekivanja od sastanka na ovakvom nivou, imamo dva va\u017ena \u0161efa EU, Merkel i Makrona?<\/p>\n
Nema\u010dka i Francuska pozvale su na najvi\u0161em nivou na neformalni sastanak na kraju aprila. Ovim ove dve zemlje koje su nakon katastrofalnih svetskih ratova okon\u010dale svoje neprijateljstvo Jelisejskim sporazumom 1963. godine, pokazuju da je normalizacija mogu\u0107a, da su dobrosusedski odnosi mogu\u0107i i posle stra\u0161nih ratova za Kosovo i Srbiju. Istovremeno, njema\u010dko-francuski tandem ovim pozivom tako\u0111er daje jasan signal, da je Evropa, da je EU spremna, opredijeljena, da \u0107e morati sjesti za pregovara\u010dki sto.<\/p>\n
Da li je ovaj sastanak odgovor Berlina i Pariza na pitanje o kojem se mnogo raspravljalo o promjeni granica?<\/p>\n
Ovim sastankom Merkel i predsjednik Maccellor posebno \u0161alju jasan signal Washingtonu i predsjedniku Maccellonu. Brisel. komesarki EU za vanjsku politiku Federici Mogherini. Ona ne samo da je tolerisala pregovore Ta\u010dija i Vu\u010di\u0107a, ve\u0107 ih je i ohrabrila. Iz tog razloga nije imala ni mandat ni podr\u0161ku svih 28 \u010dlanica EU. U cjelini, dijalog koji se godinama vodi u Briselu dospio je u \u0107orsokak. \u010cak ni pregovori Vu\u010di\u0107-Ta\u010di iza zatvorenih vrata nisu unapredili njegov nastavak. Ako se sada iz Berlina da novi impuls, ako se Pri\u0161tini, Beogradu i Tirani po\u0161alju jasne poruke da samo sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova bez promene granica na osnovu etni\u010dkih kriterijuma mo\u017ee biti cilj za obe zemlje, za region i za Evropu, onda smo uspeli da dobijemo mnogo.<\/p>\n
O ideji promene granica se jo\u0161 uvek raspravlja, ima li ohrabruju\u0107ih snaga iza toga? tim ideja i dalje postoji, ali je izgubila zamah poslednjih nedelja. Da, i u SAD i u EU postoje snage koje jasno i sna\u017eno izlaze na stranu Vu\u010di\u0107a i Ta\u010dija. Ali postoji otpor protiv toga, ne samo u Berlinu, ve\u0107 iu drugim zemljama EU. Na Kosovu je formiran pregovara\u010dki tim koji ima platformu koju podr\u017eava parlament kao osnovu za pregovore. Ne znamo kakve su ma\u0161te Ta\u010dija i Vu\u010di\u0107a, jer nema ni\u010deg otvorenog na stolu.<\/p>\n
Za snage koje podr\u017eavaju ideju o razmeni teritorija, tako bi se i postigao dogovor…<\/p>\n
Veoma sam uveren da razmena teritorija ne bi promenila krhku situaciju. Nema “mirnog etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja”, to je nepodno\u0161ljiv eufemizam. Razmjena teritorija je u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrijednostima, protivre\u010di se multietni\u010dkoj osnovi poslijeratnog poretka, nakon ratova u Jugoslaviji i na Kosovu prije 20 godina. Dijalogu, kakav se vodio u Briselu, potreban je novi podsticaj, novi format i jasan cilj na kraju, odnosno priznanje Kosova od strane Srbije i razvoj dobrosusedskih odnosa.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan problem, premijer Ramush Haradinaj i dalje insistira na stopostotnoj carini za srpske proizvode, uprkos me\u0111unarodnim kritikama. Vidite li da se iza ovakvog stava krije plan, gde \u0107e on iza\u0107i?<\/p>\n
Ta\u010dno je da se uvo\u0111enje carina na srpske proizvode o\u0161tro kritikuje kao mera. Ali to ima vi\u0161e simboli\u010dku vrijednost nego stvarni ekonomski karakter i po mom mi\u0161ljenju nije razlog za\u0161to je Briselski dijalog zamrznut. Od ranije je bio u zastoju i nijedna strana, ni Beograd ni Pri\u0161tina, trenutno nemaju interes da se dijalog nastavi u formi u kojoj je ranije bio. Ovome se dodaju i drugi faktori: komesarka EU Federika Mogerini uskoro napu\u0161ta funkciju, Vu\u010di\u0107i se suo\u010dava sa pritiskom ulice, na Kosovu postoji rivalstvo izme\u0111u predsednika Tha\u00e7ija i premijera Haradinaja. Tha\u00e7i je sa pregovorima iza zatvorenih vrata sa Vu\u010di\u0107em veoma izolovan na Kosovu. Ra\u010dunica koju je napravio Haradinaj je da sa “\u010dvrstim stavom” \u010dak i po pitanju carine mo\u017ee da ostane na vlasti, jer je ve\u0107ina gra\u0111ana zaista protiv tajnih pregovora i razmene teritorija.<\/p>\n
Pre 20 godina je bio rat na Kosovu, kako biste ocenili situaciju u ovoj zemlji danas?<\/p>\n
Kosovo je daleko pre\u0161lo. Danas je to nezavisna dr\u017eava, koja se i dalje bori za me\u0111unarodno priznanje, a pod uticajem Beograda i dalje postoji “zamrznuti konflikt” na severu zemlje koji je izazvao mnoge prepreke i me\u0111unarodne i nacionalne blokade. Ali tokom godina, videli smo da gra\u0111ani Srbije na jugu Kosova, barem na jugu Ibarija, polako dobijaju vi\u0161e poverenja u politi\u010dke institucije. Ovo je naravno posve\u0107eno Ahtisarijevom paketu i ustavu iz 2008. godine, koji je uspostavio garanciju i osnovu za etni\u010dki su\u017eivot.<\/p>\n
Ali ratne rane su jo\u0161 duboke, \u010dekaju i konkretan rad Specijalnog suda za ratne zlo\u010dine na Kosovu. Kosovu i Srbiji je potrebna zajedni\u010dka konfrontacija pro\u0161losti. Istina je da je obnova nakon rata uspjela, ali na vitalnost dr\u017eave i dalje utje\u010de te\u017eina pro\u0161losti. Ne mo\u017ee biti da su biv\u0161i borci OVK i dalje na funkciji i da jo\u0161 uvek deluju na osnovu logike rata u to vreme.<\/p>\n
I hajde da pogledamo u budu\u0107nost…<\/p>\n
Na Kosovu nisu napravljene prave reforme ka liberalnom dru\u0161tvenom poretku i funkcionalnoj pravnoj dr\u017eavi sa ekonomskim razvojem. I dalje imamo sistem definisan korupcijom, nepotizmom. Ovo danas boli Kosovo. Vidim opasnost za budu\u0107nost, jer je u me\u0111uvremenu odrasla poslijeratna generacija koja razumije da su joj \u0161anse ukradene. Zato nam je potrebna liberalizacija viza kako bismo sprije\u010dili radikalizaciju politi\u010dke situacije i dali mladim ljudima budu\u0107nost.\/DW.\/<\/p>\n
Izvor: prizrenpost<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sastanak Merkelove i predsednika Makrona sa predsednicima Ta\u010dijem, Vu\u010di\u0107em i balkanskim liderima od 29. aprila u Berlinu ekspert Johanna Deimel vidi kao signal Va\u0161ingtonu i Briselu: Nema promene granica na Balkanu. 29. aprila, predsednik Ha\u0161im Ta\u010di, predsednik Srbije, Aleksandar Vu\u010di\u0107 i lideri sa Balkana Merkel i predsednice Francuske Emme Merkel, sasta\u0107e se u Berlinu. Za\u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3746,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-3745","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui"],"views":38,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3745","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3745"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3745\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3747,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3745\/revisions\/3747"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3746"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3745"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3745"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/prizrenpost.com\/ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3745"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}