Ponedjeljak, 23 Marta 2026
Sada, 22 godine nakon martovskih nereda i u svetlu sagledavanja događaja poslednjih godina, kao što su teroristički napad u Banjskoj, napad u Ibar-Lepencu i hvatanje špijunske mreže povezane sa BIA na Kosovu, martovski neredi dobijaju jasnije političko i strateško značenje. Čini se da su događaji dio logike u kojoj se sigurnosna kriza, infiltracija i destabilizacija koriste da bi se sjever Kosova osporio, a državljanstvo Kosova nepotpuno.
Infrastruktura i ilegalna kontrola sjevera (2000–2004)
Nakon rata na Kosovu, situacija je bila ne samo tranzicijom, već i uspostavljanjem institucionalne misije. uspostavljanje paralelne realnosti od strane nelegalnih struktura Srba u srpskim enklavama, posebno na severu Kosova. Izveštaji međunarodnih organizacija, uključujući Međunarodnu kriznu grupu (ICG), jasno su opisali ove pojave i stoga su 2002. godine razjasnili uticaj i finansiranje Srbije za podelu Kosova.
Ova grupa je eksplicitno zahtevala pritisak na Beograd da prekine podršku paralelnim strukturama severno od Mitrovice. U izvještaju je naglašena infiltracija Beograda na Kosovo i finansiranje paralelnih struktura, uključujući grupu “Čuvari mosta” u centru. U izveštaju se navodi da je finansiranje direktno obezbedilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i predstavlja kršenje Rezolucije UN 1244. U istom izveštaju je istaknuta i činjenica da je Međunarodnoj misiji Ujedinjenih nacija (UNMIK) u to vreme bilo teško da uspostavi svoj autoritet preko Ibra, zbog prisustva paralelnih srpskih institucija koje je Srbija tražila da finansijsku pomoć finansiraju od Srbije
ICG. prestanak podrške za paralelne strukture. Takođe, predloženo je da se Srbiji, zbog ovih postupaka, uskrati članstvo u Savetu Evrope, u Partnerstvu za mir sa NATO-om i u sporazumima sa EU. Analitičari izvještaja su tvrdili da Beograd neće sarađivati u tom pogledu bez ozbiljnog međunarodnog pritiska, jednakog onome što je korišteno za osiguranje saradnje sa Haškim tribunalom, jer je politička stabilnost na Kosovu bila ugrožena.
U ovom izvještaju su detaljno analizirani tadašnji napori Srbije da podijeli i kantonizira Kosovo, identificirajući to kao strategiju Beograda i kontrolu statusa Kosova za konačan status sjevera. U izveštaju se navodi da je Mitrovica de facto podeljena i da je cilj Beograda konačna podela pokrajine. Plan kantonizacije, koji je predložio Beograd, imao je za cilj formalnu geografsku podelu kroz sistem “samouprave”, gde bi, prema ovom planu, Srbi kontrolisali 30% teritorije Kosova, podeljene na pet kantona. U stvari, predlog je bio da se podeli po modelu Bosne i da se stvore “entiteti”.
Srbi koji su tu ideju najviše gurali bili su od Vlade Srbije do onih sa položajima na Kosovu. Lista je počela sa Vojslavom Koštunicom, tadašnjim premijerom; Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i rukovodilac Koordinacionog centra za Kosovo; Branislav Krrstič, zamjenik direktora Koordinacionog centra i autor spisa na kojima su zasnovani Čovićevi prijedlozi kantonizacije; Oliver Ivanović, tada član koalicije “POVRATAK”; Marko Jakšić, potpredsednik DSS-a i radikalni lider na severu; kao i Milan Ivanović, predsedavajući Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, koji je zajedno sa Jakšićem izbegavao saradnju sa UNMIK-om i tražio odvajanje, itd. Uvek je cilj bio da se pokaže da multietničnost ne funkcioniše.
U to vreme, ICG je izvestio da je Beograd samo u prvih 20. 20. 2011. godine na Kosovo ulio preko 50 miliona evra. Prema novinarima, Svetska banka je morala da obustavi pomoć budžetu Srbije, jer je novac ove banke indirektno završio finansiranje paralelnih struktura.
Koliko su one bile moćne i neprikosnovene. ove paralelne strukture pokazuje činjenica da je u tuči bande Slavoljuba Jovića „Pagija“, pripadnika Straže mosta, sa policajcima UNMIK-a, od njih povređeno 26 policajaca.
Sve je to predstavljalo strukturnu provokaciju i stvaranje situacija koje su dovele do podele kosovske strukture, deset grupa koje su kroz parasisteme održale situaciju podele Kosova, kroz parasisteme. sukobi, barikade na putu, sukobi na mostovima, itd.
Martovske nemire 2004. i indicije o umešanosti Srbije
Čak i drugi izveštaji tog vremena naglašavali su element tendencija Srbije ka kantonizaciji Kosova ili njegovoj podeli. U izveštaju “Hjuman rajts voča” o martovskim nemirima 2004. godine ocenjeno je da je na albanskoj strani velika zabrinutost zbog uspostavljanja “paralelnih institucija” iz Beograda. Strah je, kako se navodi u izveštaju, pojačao i neuspeh UNMIK-a da ospori ove strukture, što je omogućilo Beogradu da kantonizaciju Kosova učini završenim činom.
Takođe, u istom izveštaju se spominju i Čuvari mosta kao grupa u kojoj je nasilje bilo početna tačka u svakom slučaju, a kao mesto njihovog okupljanja identifikovan je kafić “Dolče Vita”, koji se nalazio u blizini njegovog mosta u Neboj
u. intervjue, ispričao o tajnoj vojnoj operaciji koju su srpske snage izvele u ime zaštite manastira Gračanica tokom martovskih nemira. On je naveo da su zajedno sa grupom uglavnom padobranaca i policajaca civilnim vozilom prešli granicu i bili stacionirani unutar crkve. On je dalje dodao da je kontaktirao komandanta KFOR-a da se sastanu. Ovaj mu je rekao da ne može da ga dočeka zbog udaljenosti, ali kada ga je Čović obavestio da je već u Bitolju i da je stigao oko 09 časova ujutru, to je iznenadilo komandanta Kfora. Ova Čovićeva izjava pokazuje da je Srbija unapred znala šta se očekuje na Kosovu.
Političko iskorištavanje nemira i unapređenje planova za podelu
U izveštaju Boruta Grgića i Jane Urh, za etničku podelu ističe se prezentacija plana Beograda, predstavljenog u aprilu 2004. godine, neposredno posle martovskih nemira. Cilj je bio inženjersko razdvajanje kroz decentralizaciju vlasti na etničkoj osnovi, sa autonomnim regionima koji su doveli do razdvajanja.
Drugi izveštaj, koji sadrži mnoge analize nekoliko autora, objašnjavao je istu stvar: kako je Beograd težio podeli Kosova. Tim Judah je tvrdio da je plan Beograda predviđao stvaranje pet autonomnih srpskih okruga koji bi činili “Autonomnu srpsku zajednicu Kosovo i Metohija”. Janusz Bugajski je takođe tvrdio da je plan za “etno-teritorijalnu decentralizaciju” rani pokušaj podele Kosova. Bugajski je tada čak upozorio da za Kosovo ne postoji treći put između zavisnosti i nezavisnosti i da kašnjenja u određivanju statusa ohrabruju radikale i secesionističke planove.
Ove nemire je Beograd snažno iskoristio protiv pomeranja Kosova ka konačnom statusu, tvrdeći da je multietnička uprava neodrživa i da je za pomeranje kosovskog marta krenuo napred u martu. nemiri.
Nebojša Čović je 25. avgusta 2005. godine razrešen dužnosti zbog čestih sukoba sa Koštunicom, koji je u to vreme bio na funkciji premijera. Čović je optužio Vladu da nema jasnu strategiju za Kosovo i da blokira njegove inicijative. Dok su, s druge strane, njegovu smenu pratile ozbiljne optužbe o zloupotrebi državnih sredstava namenjenih Srbima na Kosovu, koja su javno bila namenjena uglavnom za izgradnju nikad završenih kuća. Ove javne optužbe zasenjuju njihovu neuspelu upotrebu u martovskim neredima.
Čovića je tada zamenila Sanda Rašković-Ivić, koja je bila bliža Koštunici.
Kontinuitet strategije: od marta 2004. do danas
Sada, 22 godine nakon martovskih nereda i u svetlu poslednjih godina terorističkog napada, osvrt na napade na Banjska terorista. Ibër-Lepenc i hvatanje špijunske mreže povezane sa BIA na Kosovu, martovski neredi dobijaju jasnije političko i strateško značenje. Događaji izgledaju kao deo logike u kojoj se bezbednosna kriza, infiltracija i destabilizacija koriste da se sever Kosova održi spornim, kosovsko državljanstvo nepotpuno i da se spreči njegova puna konsolidacija. Stoga se mart 2004. predstavlja kao provokacija i podstrek u cilju stvaranja ambijenta u kojem se pokazalo da multietničnost ne funkcioniše i da podela Kosova ili njegovo tretiranje kao nedovršeno pitanje ostaje politička opcija. Gledano iz hronološke perspektive, od događaja pre marta 2004. godine, onih posle i do danas, podrazumeva se da postoji stabilna strategija usmerena na realizaciju planova Srbije o podeli Kosova, koja se tokom godina menjala u oblicima i modelima delovanja, ali ne i u ciljevima. Upravo u tom smislu, krize se ne pojavljuju samo kao epizode nasilja, već i kao oruđe za proizvodnju političkih posledica i guranje napred ciljeva koje Srbija nije uspela da postigne direktnim sredstvima. Transdisciplinarnost u analizi ovih događaja nudi pregled koji otklanja propagandu i stavlja fokus na činjenice.
*Profesor na koledžu “Universum” i vanjski suradnik na ISLH “OCTOPUS”
Koristimo kolačiće za poboljšanje iskustva i prikazivanje reklama (Google AdSense).
Klikom na “Prihvati”, pristajete na korištenje kolačića u skladu sa
Politika privatnosti
i
Politika kolačića.
Nepotrebne kolačiće možete odbiti klikom na “Odbij”.
Izvor: prizrenpost
