Srijeda, 24 Decembra 2025
Sastanak Merkelove i predsednika Makrona sa predsednicima Tačijem, Vučićem i balkanskim liderima od 29. aprila u Berlinu ekspert Johanna Deimel vidi kao signal Vašingtonu i Briselu: Nema promene granica na Balkanu.
29. aprila, predsednik Hašim Tači, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i lideri sa Balkana Merkel i predsednice Francuske Emme Merkel, sastaće se u Berlinu. Zašto je iznenada sazvan ovaj sastanak?
Johanna Deimel: Nemačka je jedna od onih zemalja EU koje su jasno izrazile svoje protivljenje Vučićevom i Tačijevom predlogu promene granica. Raseljavanja u vezi sa ovim predstavljaju veliki politički bezbednosni rizik ne samo za Kosovo, već i za ceo region Balkana. Očigledno je dala jasna kritika i zabrinutost koja je stigla iz Berlina i poznatih međunarodnih ličnosti i stručnjaka za Balkan.
Treba li imati velika očekivanja od sastanka na ovakvom nivou, imamo dva važna šefa EU, Merkel i Makrona?
Nemačka i Francuska pozvale su na najvišem nivou na neformalni sastanak na kraju aprila. Ovim ove dve zemlje koje su nakon katastrofalnih svetskih ratova okončale svoje neprijateljstvo Jelisejskim sporazumom 1963. godine, pokazuju da je normalizacija moguća, da su dobrosusedski odnosi mogući i posle strašnih ratova za Kosovo i Srbiju. Istovremeno, njemačko-francuski tandem ovim pozivom također daje jasan signal, da je Evropa, da je EU spremna, opredijeljena, da će morati sjesti za pregovarački sto.
Da li je ovaj sastanak odgovor Berlina i Pariza na pitanje o kojem se mnogo raspravljalo o promjeni granica?
Ovim sastankom Merkel i predsjednik Maccellor posebno šalju jasan signal Washingtonu i predsjedniku Maccellonu. Brisel. komesarki EU za vanjsku politiku Federici Mogherini. Ona ne samo da je tolerisala pregovore Tačija i Vučića, već ih je i ohrabrila. Iz tog razloga nije imala ni mandat ni podršku svih 28 članica EU. U cjelini, dijalog koji se godinama vodi u Briselu dospio je u ćorsokak. Čak ni pregovori Vučić-Tači iza zatvorenih vrata nisu unapredili njegov nastavak. Ako se sada iz Berlina da novi impuls, ako se Prištini, Beogradu i Tirani pošalju jasne poruke da samo sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova bez promene granica na osnovu etničkih kriterijuma može biti cilj za obe zemlje, za region i za Evropu, onda smo uspeli da dobijemo mnogo.
O ideji promene granica se još uvek raspravlja, ima li ohrabrujućih snaga iza toga? tim ideja i dalje postoji, ali je izgubila zamah poslednjih nedelja. Da, i u SAD i u EU postoje snage koje jasno i snažno izlaze na stranu Vučića i Tačija. Ali postoji otpor protiv toga, ne samo u Berlinu, već iu drugim zemljama EU. Na Kosovu je formiran pregovarački tim koji ima platformu koju podržava parlament kao osnovu za pregovore. Ne znamo kakve su mašte Tačija i Vučića, jer nema ničeg otvorenog na stolu.
Za snage koje podržavaju ideju o razmeni teritorija, tako bi se i postigao dogovor…
Veoma sam uveren da razmena teritorija ne bi promenila krhku situaciju. Nema “mirnog etničkog čišćenja”, to je nepodnošljiv eufemizam. Razmjena teritorija je u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrijednostima, protivreči se multietničkoj osnovi poslijeratnog poretka, nakon ratova u Jugoslaviji i na Kosovu prije 20 godina. Dijalogu, kakav se vodio u Briselu, potreban je novi podsticaj, novi format i jasan cilj na kraju, odnosno priznanje Kosova od strane Srbije i razvoj dobrosusedskih odnosa.
Još jedan problem, premijer Ramush Haradinaj i dalje insistira na stopostotnoj carini za srpske proizvode, uprkos međunarodnim kritikama. Vidite li da se iza ovakvog stava krije plan, gde će on izaći?
Tačno je da se uvođenje carina na srpske proizvode oštro kritikuje kao mera. Ali to ima više simboličku vrijednost nego stvarni ekonomski karakter i po mom mišljenju nije razlog zašto je Briselski dijalog zamrznut. Od ranije je bio u zastoju i nijedna strana, ni Beograd ni Priština, trenutno nemaju interes da se dijalog nastavi u formi u kojoj je ranije bio. Ovome se dodaju i drugi faktori: komesarka EU Federika Mogerini uskoro napušta funkciju, Vučići se suočava sa pritiskom ulice, na Kosovu postoji rivalstvo između predsednika Thaçija i premijera Haradinaja. Thaçi je sa pregovorima iza zatvorenih vrata sa Vučićem veoma izolovan na Kosovu. Računica koju je napravio Haradinaj je da sa “čvrstim stavom” čak i po pitanju carine može da ostane na vlasti, jer je većina građana zaista protiv tajnih pregovora i razmene teritorija.
Pre 20 godina je bio rat na Kosovu, kako biste ocenili situaciju u ovoj zemlji danas?
Kosovo je daleko prešlo. Danas je to nezavisna država, koja se i dalje bori za međunarodno priznanje, a pod uticajem Beograda i dalje postoji “zamrznuti konflikt” na severu zemlje koji je izazvao mnoge prepreke i međunarodne i nacionalne blokade. Ali tokom godina, videli smo da građani Srbije na jugu Kosova, barem na jugu Ibarija, polako dobijaju više poverenja u političke institucije. Ovo je naravno posvećeno Ahtisarijevom paketu i ustavu iz 2008. godine, koji je uspostavio garanciju i osnovu za etnički suživot.
Ali ratne rane su još duboke, čekaju i konkretan rad Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu. Kosovu i Srbiji je potrebna zajednička konfrontacija prošlosti. Istina je da je obnova nakon rata uspjela, ali na vitalnost države i dalje utječe težina prošlosti. Ne može biti da su bivši borci OVK i dalje na funkciji i da još uvek deluju na osnovu logike rata u to vreme.
I hajde da pogledamo u budućnost…
Na Kosovu nisu napravljene prave reforme ka liberalnom društvenom poretku i funkcionalnoj pravnoj državi sa ekonomskim razvojem. I dalje imamo sistem definisan korupcijom, nepotizmom. Ovo danas boli Kosovo. Vidim opasnost za budućnost, jer je u međuvremenu odrasla poslijeratna generacija koja razumije da su joj šanse ukradene. Zato nam je potrebna liberalizacija viza kako bismo spriječili radikalizaciju političke situacije i dali mladim ljudima budućnost./DW./
Izvor: prizrenpost
